Nikad nisam bila preterani ljubitelj sedme umetnosti, uvek sam birala knjige za taj vid zanimacije. Ako ne postoji knjiga onda teško da ću se odlučiti da pogledam film. Jedna od odluka koju sam donela za ovu godinu je da tu tvrdoglavu odluku promenim. Počela sam da gledam redom sve što sam propustila i tu se javila ideja da svoje predloge i oduševljenja ili razočarenja nekim filmovima podelim sa vama. Šminka mi je odavno prestala biti dovoljno inspirativna da bih stalno pisala o njoj na svom blogu pa mislim da je ovo sjajna prilika da proširim temu bloga. Potrudiću sena svakih desetak dana ili jednom nedeljno podelim post sa utiscima filmova koje sam pogledala prethodne nedelje, zavisi od vremena koje budem imala za gledanje. Ubaciću i poneku knjigu ako smatram da je vredna pomena. Volela bih da mi napišete utiske o ovim predlozima i da mi date neke svoje za koje mislite da ne treba da ih propustim. Ovo su moji prvi predlozi.
Juno (2007)
Mislim da je većini poznat ovaj stariji film, ja sam ga tek sad pogledala i jako mi se dopao. Jedna topla, ljudska priča. Radi se o tinejdzerskoj trudnoći vrlo neobične devojčice Dzuno koja nakon što je saznala da je u drugom stanju želi da pronađe ljude koji iz nekog razloga nemaju dete da bi im dala svoju bebu. Vrlo lepa i neobična priča i ako niste do sada pogledali obavezno ispravite tu grešku.
Perfect Strangers (2016)
Izuzetan film sa jakom porukom o tome koliko su naši telefoni zapravo crne kutije naših života. Grupa prijatelja se okuplja na večeri i u toku je razgovor o tome kako je jednom zajedničkom prijatelju žena pronašla poruke od druge žene. Tvrde da niko od njih nema tajne u telefonu i da ne kriju ništa sve dok jedno od njih ne predloži da u toku večeri ostave telefone na sredinu stola i sve što stigne čita se naglas. Tad se otkrivaju mnoge tajne iz njihovih telefona. Vrlo interesantna priča i naterala me da porazmislim o tome koliko zapravo stvari čuvam u tom malom uređaju i da bih se osećala vrlo izgubljeno kad bih ostala bez njega.
La Cara Oculta (Hidden face, 2011)
Film koji me ostavio bez teksta neverovatnom pričom. Sam zaplet vam ne mogu otkrivati jer se dosta bitnog otkriva tek na sredini filma tako da vam preostaje samo da ga pogledate i verujte mi da se nećete pokajati. U pitanju je španski triler, misterija. Jedina stvar koja mi se nije dopala je malo nedovršen kraj, mada ja sam se toliko bila zanela da mi je toliko brzo prošlo da sam očekivala jos jedno dva sata filma. Najveća preporuka ide za ovaj film.
Bad moms (2016)
Toliko topao i divan film. Mila Kunis igra mladu ženu koja već ima dvoje dece koja idu u školu i pokušava da balansira između njihovih časova klavira, jezika, utakmica, svog posla u proizvodnji kafe u kojoj radi sa nezrelom decom,velikom kućom, mužem koji nije preterano zainteresovan da joj pomogne i psa koji ima vrtoglavice. Sve je protiv nje, čak i mame u školi koje ne mogu da podnesu to što je toliko uspešna. Udružeje se sa dve mame "luzerke" da pomogne svojoj deci u školi i zaštiti ih od tiranije savršene dece sa obrocima bez glutena i njihovim skockanim mamama. Uz ovaj film ćete se iskreno smejati i čak i zaplakati i ne pomišljajte da ga propustite.
Collateral Beauty (2016)
Vrlo neobična i originalna priča koja je privukla mnoga oprečna mišljenja. Ja iskreno nisam oduševljena svim idejama ovog filma ali bio je vrlo zanimljiv za gledanje. Uspešan čovek na čelu jedne marketinške agencije gubi dete i prestaje da se bavi poslom u agenciji. Njegovi prijatelji ne mogu da dopru do njega i plaše se da će posao propasti jako brzo i da će i oni ostati bez posla. On je potpuno povučen u sebe, slaže domine i piše pismo ljubavi, smrti i vremenu, da olakša svoju tugu. Ubrzo mu dolaze sami oni, ljubav, smrt i vreme koji su primili njegova pisma. Neću vam dalje otkrivati, pogledajte pa prosudite sami.
Što se knjiga tiče, ove nedelje želim da vam preporučim jedan klasik koji sam čitala duži period. Na trenutke mi je bila previše zamorna i teška ali nisam mogla da odustanem od nje i non stop me privlačila da joj se vratim. Radi se o "Sto godina samoće", kolumbijskog dobitnika Nobelove nagrade, Gabrijela Garsije Markesa. Radnja se dešava u izmišljenom selu Makondo, koje je izolovano od ostatka sveta i knjiga prati priču porodice Hoesa Arkadija Buendije, jednog od osnivača sela. Radnja traje, očekivano, sto godina. Prati početak i kraj ove velike porodice i njihove živote. Susreću se sa raznim stvarima, Cigani koji putuju donose kod njih novotarije iz belog sveta, otkrivaju struju, led, telefon, železnicu, upoznaju se sa nedaćama rata i vrlo neobično reaguju na sve to. Plantaža banana a zatim i kiša koja pada četiri godine bez prestanka unose nemit i nespokoj u živote stanovnika i polako dovode do toga da selo iščezava, kao i njegovi stanovnici, do potpunog uništenja. Meni je bilo pomalo teško da pratim likove jer većina muških likova ima isto ili slično ime pa sam često tražila ponovo po knjizi ko je čiji sin i ko je kome otac. Ali krajnji utisak je vrlo lep i bez obzira da li vam se dopada ili ne, ova knjiga ostavlja utisak. Mislim da ako ste ljubitelj kvalitetne književnosti ovo delo ne možete da zaobiđete.
0 коментара:
Постави коментар